Почетак сваке радости почива у сусрету, а посебну радост нам данас причињава то што смо се сабрали како бисмо поново посведочили јединство у вери како су то исказали свети оци првог Васељенског сабора.
Символ вере каквим га данас имамо, а који је састављен Духом Светим у највећем делу преко мудрих отаца Првог васељенског сабора, није само пуко навођење у шта ми верујемо, већ је он наш исказ вере у Бога који је Тројица и Цркву као видљиву пројаву божанског јединства.
Хтео бих само да скренем вашу пажњу на важан аспект Никејског сабора, једну посебност која га чини сабором јединства Цркве.
Овај Сабор је први означен као васељенски. Разлог: целокупна Црква је кроз своје представнике узела учешће на овом сабору. Ова чињеница данас нас ставља пред тежак задатак, а он се састоји у спремности да се састанемо на једном месту и да разговарамо без страха од различитих мишљења. Осим тога, јединство је могуће, уверен сам, само тамо где постоји различитост. Уосталом, то нам и поручује Никејски символ вере, односно никејско-константинопољски: један је Бог, али три су божанске личности; један је Христос, али у њему обитава пуноћа и божанске и људске природе; један је Дух Свети, али који од Оца исходи и слави се са Сином. У Цркви јединство свој израз проналази у саборности, која обухвата наше различитости.
У расправи са Аријевим учењем Никејски сабор је јасно прецизирао да је Христос Син Божији, нестворен, једносуштан Оцу. И да је кроз Њега све постало. Ове речи исповедамо барем једном недељно. Оно на шта желим да укажем тиче се наде за наше спасење: Христос, будући истински Бог, постаје истински човек, оставаљујући нам могућност усиновљења. Иако створени као смртни људи (уп. Рим 7,24) у Христу постајемо причасници божанског живота (уп. 2 Пет 1,4). У Никеји је овим овим постављен камен темељац нераздвојивој вези христологије и антропологије коју ће потом Цркве још јасније изразити на наредним саборима.
Допустите ми да закључим речима да нас Никеја учи синодалност као парадигми Цркве, а да је спасење могуће кроз Онога кроз кога је све постало, а који је ради нас постао истински човек како бисмо ми постали богови по благодати.
Нека нам да Бог да јединством у вери у светој, саборној и апостолској Цркви славимо Бога који је прослављен у светима својим!