Драга браћо и сестре,
Прва ствар коју уочавамо у данашњем Јеванђељу јесу родослови који већински садрже мушка имена. Но, међу њима се појављује и неколико женских имена. Њих је свега четири. Тамара се помиње у приповести о Јуди и његовим синовима (Пост 38, 6-30). Рава је блудница из Јериохова која помаже да се сакрију израиљске уходе пре пада Јерихона (уп. ИНав 2, 1-21; 6,22-25). Рута је Моавка, а не Јеврејка, и директни је предак цара Давида (уп. Рут 1-4). „Жена Уријина“, Витсавеја, је она са којом је Давид сагрешио и убио јој мужа (2Сам 11, 1-27; 12, 24-25).
Ови родослови нас упућују и на данашњи празник – Оце. Отац је веома важна личност у животу сваког човека. То могу да посведочим као неко ко је одрастао без оца; мој отац је умро када сам имао четири године. Због тога знам колико отац може да фали у животу. Врло је важно да отац не буде слаб, већ да је стуб и тврђава породице.
Кроз читаву јеванђелску причу чудо се дешава посредством жена, што врхуни у лику девојке Марије, мајке Христове, која је била заручена за праведног Јосифа. Занимљиво је, драга браћо и сестре, како то читамо у Посланици Галатима (4,4), да Бог шаље свог Сина када се навршила пуноћа времена. Могли бисмо да помислимо да је Господ дошао онда када су се људи спремили да Он дође, када су били добри, а у ствари, испоставиће се сасвим супротно – дошао је усред људског хаоса (уп. Мт 1, 1.3.5-6.16; 9, 13; Лк 19, 10; Јн 1, 5; Рим 5, 8). То је јако важно да схватимо јер ми, драга браћо и сестре, увек мислимо да призовемо име Господње док се мало прочистимо, припремимо, након много лоших дела и одлука, па ћемо се онда обратити Богу који тек тада треба да дође. Бог је спреман да дође увек, у сваком тренутку, без обзира на то у каквом се стању налазимо, колики год да је наш хаос, било у нама самима или око нас. Наш Господ је Господ милости, близине и који увек долази јер је увек ту.
Као што ћемо ускоро чути, у Херувимској песми доминира израз „алилуја“, што значи „хвалите Господа“, и као такав упућује на близину Божију. Слику тога какви смо ми људи проналазимо у томе да када је Марија затруднела, Јосиф плашећи се људи, а не желећи да је осрамоти, јер је знао да није био са Маријом, планирао је да је тајно отпусти. То је било све што је он – као један добар човек – могао да учини за њу. У сваком другом случају, већина људи би се повела за тим да је она затруднела са неким другим човеком, а остали би углавном ширили гласине о превари. Међутим, овде се ништа од тога није догодило. Чудом Божијим, она је затруднела силом милости и благодати Божије, силом Духа Светога. Када је то праведном Јосифу анђео објавио (уп. Мт 1, 21-22), он је то прихватио. То је оно што ради Божији човек. Такви би требало да будемо ми у овим тренуцима када се припремао за славље Божића, Спаситељевог рођења ради нас људи и нашег спасења. Погледајте каква се то тајна догађа!
Свако од нас се готово свакодневно суочава са проблемима у међуљудским односима, било са најближима, са пријатељима, сродницима, да не говоримо о онима са којима већ не разговарамо, свађамо се стално. Као да не можемо да пустимо Бога да буде међу нама. Уместо тога на(д)међемо се: ,,ја знам како треба“, „ја ћу ти објаснити“, говори муж жени или жена мужу. Уместо да пустимо Бога међу нас; да, како је говорио Свети Јустин Ћелијски, Он опосредује наше односе. Видели бисмо онда како је Бог милостив, добар, трпељив, а колико ми нисмо. Онда бисмо, тим очима, гледали чудо. Милостиво, са љубављу и разумевањем, а не бисмо се увек надметали у томе ко је јачи, лепши, богатији, паметнији од нас.
Тада, када је Бог међу нама, знамо да надметања нису важна, односно да су потпуно небитна. Због тога, браћо, оци, треба да се подсетимо колико је важна стабилност у нашем служењу, очинству; да издржимо све притиске, невоље, и да увек верујемо да је Бог ту, међу нама. Да Бог хоће да уђе, како малочас рекосмо, у све наше замршености, и буде са нама. Када тако поставимо ствари, бићемо стуб своје породице. Због тога је веома важна улога оца у кући, у Цркви, ако хоћете, и у предузећу. Сви гледају у тог првог, да ли је он стабилан, а он не може да буде стабилан уколико се не држи за Јеванђеље. Не може да буде стабилан уколико се не држи за Христа Бога. А када јесте стабилан, сви хоће да буду око њега.
Са друге стране, видимо да у целокупној историји, међу свим мушким именима као носиоцима родослова, не може да се учини искорак и чудо без жене – мајке. Жене која је створена да буде сатрудник и сарадник у борби за спасење. Каква нам се тајна открива данас пред Божић, када треба да осетимо радост присуства Бога у овом животу.
Браћо и сестре, на крају, Бог кога васиона не може да прими, толико је заволео нас да се сместио у утробу једне девојке, како би примио нашу природу и да би сваки од нас имао живот у изобиљу. Замислите колика је Његова љубав, да се спустио, понизио, смањио, како бисмо се ми узвисили.
По узору на Њега, и ми треба увек да будемо смирени, а посебно очеви. Слика оца који држи дете, какав је случај данас овде, је врло важна, да се спусти до детета и каже да је ту за њега. Врло је важно да исти тај отац буде и стабилан супруг. Ниједан човек неће бити стабилан уколико нема ослонац у живоме Богу. Уђимо у радост Божића са том мишљу, и са свешћу о томе шта је Господ спреман да учини за нас. Није само дошао и родио се, него поживео међу нама, научио сам и сваку своју реч запечатио својом крвљу на крсту. Не можемо да појмимо о каквој је љубави реч! Имамо проблем да поверујемо у толику љубав. Ми не можемо ни у љубав једних према другима често да поверујемо, сумњамо, па чак и у љубав у односима попут родитељских понекад.
Хвала вам, драга браћо и сестре, на стрпљењу, пажњи и љубави! Амин!