БЕСЕДЕ

Беседа Владике Григорија у Берлину 19. јануара 2026.

Драга браћо и сестре,

данас славимо велики догађај –Богојављење. Наш живот, можемо тако ређи, скуп је различитих догађаја. Од дешавања љубави између двоје људи до плача њиховог новорођенчета све су то јединствени догађаји, доживљаји, који остављају огроман утицај. Слично је и са пријатељством, када некога упознамо, он закорачи у наш живот, реч је о догађају огромног значаја за нас. Сваки сусрет са ближњима, рођацима, провођење времена са њима такође је догађај иако смо ми често склони да догађајима називамо сензационалистичке појаве који су пре нека ванредна ситуација него прилика да некога сусретнемо, разменимо топлу реч, осетимо или пружимо подршку. Догађај је, дакле, све оно што се тиче наших међуљудских односа, а на свом значају добија на основу личности које нам кроз њих, те догађаје, приступају. Тако ће смрт вољене особе бити тежак догађај за нас који темељно утиче на наше биће.

Живим у уверењу да ми у овом свету и веку живимо од догађаја, најважнијих момената у нашем животу. Велика је и важна ствар када неко заврши школу, одбрани докторски рад, своју идеју преточи у слику или песму. Свакако, ми на различите начине посматрамо догађаје.

Замислите само, драга браћо и сестре, када говоримо о сусрету са другим као догађају, колико све то остаје у сенци доласка бога у наш свет и историју, који корача у сусрет свакоме од нас. Довољно је само рећи, нема већег догађаја за нас од тога да је Логос Божији, Син Божији, постао син човечији, један од нас, узео на себе нашу смртност и даје нам прилику да заједничаримо у изобиљу живота. То данас, драга браћо и сестре, славимо, јављање Бога, односно Свете Тројице, овоме свету. Радост Витлејема и сусрет са Јованом на Јордану ради крштења је древна Црква препознавала као јединствен догађај и прикладно их – јединствено – називала – богојављањима. Пресвета Богородица и Свети Јован Крститељ, а преко њих и цели род људски, учествовао је у догађају сусрета, како ономе у Витлејему, тако и ономе на Јордану, а након тога, као и у давнини, многострука су и небројана јављања Бога – Његова откривења (уп. Јев 1, 1).

Јован Крститељ у дошавшем Христу препознаје јагње Божије које узима грехе света на себе (уп. Јн 1, 29-30; Ис 53, 7). Наш Бог, браћо и сестре, ради нас и нашег спасења постаје јагње Божије које се даје као жртва за наш живот. То је заправо догађај над свим догађајима. Целокупна тајна Христова, како јављање Бога у телу и Његово Васкрсење, називају оци Цркве је догађај којим се сведочи љубав Божија. Тако и ми када долазимо на службу божанску службу, долазимо на догађај који нас упућује на домострој нашег спасења, на то шта се са нама догодило, да је Бог постао наш брат и пријатељ, и да хоће да учествујемо у заједници са Њим, заједници вечног живота. Због тога би било потребно да схватимо колики је значај божанске службе и који је њен смисао. Овде је по среди тајна која превазилази нашу моћ поимања, а тиче се сусрета Бога и човека; неизрециви Бог је међу нама. То је смисао, драга браћо и сестре, Богојвљења. Бог нам се јавља, открива, улазећи у наш живот и срца, не како би нас одушевио, већ како би нам даровао живот вечни. Боже, дај да то препознамо! Амин!