Срећан Бадњи дан, драга браћо и сестре! Нема веће срећа која обасјава овај свет и човека на ове данас.
Чули смо у светом Јеванђељу како је слава Господња обасјала пастире и да су се они уплашили (уп. Лк 2, 9). Људи се плаше светлости. Анђео Господњи који је стао међу њих и говори им: „Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу“ (Лк 2, 10). Ако само мало размислимо, рођењем Христовим догодило се неописиво чудо. У човечију утробу, у утробу једне девојке, сместио се несместиви Бог. Сместио се испод срца девојке Марије, и на тај начин осветио утробу човечију. Јосифа и Марију, која је била пред порођајем, нико није хтео да прими на конак јер није било места. Они због тога силазе у пећину, у утробу земље, у хладни и тамни простор. Свако ко је био у пећини зна о чему говоримо. Ако се склоните од неверемена у пећину, тамо вас дочекује тама и хладноћа. Дакле, Светлост се рађа у утроби земље. У утроби земље се родило оно што може да угреје земљу. Толико је Господ смирен да силази у утробу земље како би свему подарио светлост. Управо ту таму и хладноћу срца уклања светлост Христовог рођења. Она уноси радост у наше животе. Симболика тога је и данас присутна кроз дивни обичај паљења бадњака. Осим што се ватром загрева простор, тако сви обичаји које практикујемо у овом периоду указују на дубљу симболику, покушај да загрејемо наша срца, како оно не би остало хладна пећина у којој нема светлости. Реч је о чуду које нам се догодило; несместиви Бог пребива у утроби људској, како о томе пева црквена химнографија.
Врло је важно да отворимо свој ум, срце, душу, како би ушла светлост рођења Христовог. Са светлошћу и топлином долази радост, а са радошћу мир; а са миром потреба да другог загрлимо, а не одгурнемо; долази потреба да другог позовемо за трпезу како бисмо поделили радост и весеље. Ово је празник радости која никако не постоји мимо заједнице. Трудимо се да ту радост одржавамо и након празникȃ. Боже, дај! Амин!