Драга браћо и сестре,
Ово Јеванђеље нам не говори само о томе ко је наш Бог и шта се збива тамо где је Он присутан, него нам говори и шта Бог од нас жели. Има много детаља у овом Јеванђељу, браћо и сестре, али бих издвојио три слике: прва је Господње питање мученом човеку за име; друга слика је када демони моле Господа да их пусти да уђу свиње; трећа слика приказује бесомучника као здравог како седи крај ногу Исусових.
„Како ти је име?“, пита га Господ, њега кога су везивали људи јер је био испуњен нечистим дусима и био опасан, те су га се плашили. Замислите, браћо и сестре, долази Спаситељ света и не пита га ни одакле је ни чиме се бави, да ли је доктор, или земљорадник, или мајстор, нити из ког је племена. Христос га само пита како му је име. Када нас неко, браћо и сестре, пита за име, он хоће да сазна ко смо, хоће да упозна личност која се налази пред њим. Чули сте одговор бесомучника на питање о имену, рекао је: „Легион”, и додаје се: „јер многи демони бејаху ушли у њега“ (Лк 8, 30). Са друге стране, можемо да кажемо да бесомучник у себи крије мноштво личности, а ако је у питању мноштво њих, онда није ни једна личност. Кад човек није константан и конзистентан, он је подвојен, те се његово биће ломи и распарчава, рецимо тако. Несрећни човек на питање о имену одговара искрено, да је легион у питању, односно, да је распарчан, разбијен, да није састављен, како би рекао наш народ.
Даље сте чули како Господ наређује злим дусима да напусте несрећног човека, а они га моле да их отпусти међу свиње које су у близини пасле. Након што су демони изашли из човека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се. Замислите тек колике су муке овога човека у коме су били демони када су свиње – чим су демони ушли у њих – јурнуле са литице у језеро, како каже Јеванђеље. Свиње нису могле да издрже њихово присуство. Када су људи у тој области чули шта се догодило и изашли да виде, јер су сви знали тог бесомучника, кога су се и сами бојали, те га видели сада здравог, поред ногу Исусових, и обученог, уплашили су се још више и замолише Исуса да иде од њих. Чули смо како је неподношљиво присуство нечистих духова, толико да су свиње јурнуле у језеро, али видимо да је за људе тешко и присуство Господа и онога ко је очишћен – некадашњег бесомучника, онога, како каже старац наших Емилијан, ко се вратио у целовитост бића. Он није више распарчан и расцепкан, рецимо сликовито, а такво често буде наше биће. Сви који су видели како некадашњи бесомучник седи крај ногу Исусових обучен и присебан, као да су и сами осетили да нису у потпуној целовитости бића. Када су видели сада тог здравог човека, уплашили су се. Логично би било да кажу Исусу који је од мученог човека здравог начинио да учини то од свих њих. Али не, људи моле Христа да иде јер га се плаше, плаше се присуства Чистог. Исцељени човек сада моли Христа који улази у лађу да крене са Њим, али му Исус говори да остане у земљи гадаринској за сведочанство људима (уп. Лк 8, 38-39); да свако од њих види како човек може да се врати у целовитост бића, ма колико да је распарчан и несрећан био. Када Гопод дође и посети бесомучника, обрати му се, питајући га за име, и добије искрен одговор, човек бива исцељен.
Ето, браћо и сестре, чему нас учи ова прича данас: учи нас да се трудимо, да се обраћамо Богу, учи нас да будемо личности у односу на Бога и овај свет. Личности које верују да је Бог створио човека како би био јединствено биће, сабрано и саборно биће, а не распарчан многим својим хтењима. То је све простор да се увуку нечисти духови, и да даље нарушавају биће човека; неприметно упадамо у те замке. Али, велика је утеха, неизрецива је милост Божија, јер увек можемо да се сетимо како можемо да дођемо пред Гопода и да умолимо спасење и милост. Увек, без изузетка, је Његова љубав неодступна и никада нам неће одрећи. Увек ће нас довести у целину бића, дати нам мудрост и здравље, те дати и могућност да проповедамо о великој и неизрецивој Његовој љубави, попут човека који се исцелио и постао срећан. Човек који је у свом крају био последњи и најгори, постаје, рецимо тако, први и најбољи.
Томе нас учи Јеванђеље! Зар то није велика и чудесна тајна неизрециве љубави Божије коју само треба да пустимо у своја срца, у своје биће, те да додиром милости Божије оно постане поново целовито! Боже, дај! Амин!